* kutak moj *

Kada se na neki nacin osetim ugrozeno, mislim samo na njega, hrabreci se njegovim prisustvom.

Kada mi je tesko, pominjem njegovo ime kao u molitvi, nalazeci olaksanje.

Kada osetim radost, trazim da je podelim sa njim i zahvalna sam mu kao da mi je on daruje.

Dobar je covek i lep duhom, ali ono sto je za mene, to sam sama stvorila.

Cak i da ima velikih mana, ja ih ne bih znala. Potreban mi je savrsen i ne mogu dopustiti da to i ne bude.

Dajem mu sve sto nisam nasla u zivotu, a bez cega ne mogu.

Cak se i umanjujem pred njim, kako bi on bio veci, pa i ja pomocu njega.

Bogato ga darujem, da bih mogla da uzmem.

On me nadahnjuje i ispunjava, i dobijam vise nego sto sam zelela da imam.

Moje su zelje bile maglovite i rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, jednom liku, stvarnijem i lepsem od maste.

Njemu priznajem sve sto ja nisam, a opet nista ne gubim, odricuci se.

Nemocna pred ljudima i slaba pred svetom, znacajna sam pred svojom tvorevinom, vrednijom od njih.

Nespokojna pred sigurnoscu svega, sigurna sam pred ljubavlju koja se stvara sama iz sebe, jer je potreba pretvorena u osecanje.

Ovaj mladic, ceo moj svet, potreban mi je da mu se divim i tako osetim sustinu svog postojanja.

Jedino on moze da od mene trazi obicne stvari, ali i da zahteva i nemoguce, da oseca sa mnom odusevljenje, ali i ogorcenje,

jer ja sam srecno svesna da bi mi bez njega strahovi bili preteski, nade bez korena, radosti bez trajanja..